KAKO SE VRŠI UPRAVLJANJE NOVCEM STANARA

Upravljanje novcem stanara vriši se evidencijom plaćanja računa. Na svakom računu koji dobijate od profesionalnog upravnika, taksativno su navedeni iznosi koje je svaki vlasnik pojedinačnog objekta u stambenoj zgradi dužan da plati. Račun se ne sastoji samo od sume koju je potrebno izdvojiti za tekuće održavanje u toku meseca, a što uključuje naknadu za profesionalno upravljanje, čišćenje i održavanje zgrade, zajedničkih prostorija, košenje trave, itd. Stanari uplaćuju i naknadu za investiciono održavanje, ili drugim rečima – novac za rezervni fond.

TEKUĆI TROŠKOVI

Dakle, svaka stambena zgrada ima rashode na mesečnom nivou za održavanje čistoće ulaza i hodnika, travnjaka, trotoara, i ostalih zajedničkih delova zgrade, kao i naknadu za profesionalno upravljanje stambenim zgradama. Pošto je stambena zajednica sada pravno lice, potreban je ugovor za svako plaćanje. Kada je u pitanju profesionalni upravnik, lice zaduženo za određenu zgradu mora biti registrovano u Agenciji za privredne registre kao preduzetnik, ili ovaj posao poveravate firmi. Za sve ostale poslove, unajmljuju se treće strane. Kao i kod profesionalnog upravljanja zgradom, stambena zajednica može unajmiti firmu za čišćenje zgrade. Takođe, može se potpisati i ugovor o delu sa fizičkim licem, kako bi svi tokovi novca ostali u zakonskim okvirima. Upravnik zgrade upravlja novcem, ali uz dogovor sa stanarima zgrade.

INVESTICIONI (REZERVNI) FOND

Drugi deo računa predstavlja investiciono ulaganje, pri čemu stambena zajednica pravi rezervni fond. Iz tog izvora se crpe sredstva ukoliko je potrebna hitna popravka lifta, fasade, krova… Ovo je jedna od navećih razlika koje je doneo novi Zakon o stanovanju. Dakle, nema više skupljanja novca od stana do stana kada dođe do havarije, već je stambena jedinica spremna da plati popravke iz sredstava investicionog ulaganja. Na skupštini stanara stambene zgrade se donosi odluka koliko će se novca uplaćivati u rezervni fond, a visina iznosa ne može biti niža od iznosa koji je propisala jedinica lokalne samouprave za ovu namenu.

DRUGI NAČINI OSTVARIVANJA PRIHODA / POPUNJAVANJA REZERVNOG FONDA

Sredstva uplaćivana kroz investiciono ulaganje su na raspolaganju stanarima zgrade za unapređenje života stambene zajednice. Nažalost, kada dođe do situacije da rezervni fond ne može da pokrije troškove havarija i većih popravki, stambena zajednica može da podnese zahtev za kredit. Da bi se zajednica zadužila kod banke, potrebna je saglasnost dve trećine stanara, a za hipoteku se zalažu zajedničke prostorije. Za velika ulaganja za unapređenje energetske efikasnosti, može se konkurisati i za pomoć države.

Još jedan od načina da se popuni rezervni fond je prodajom zajedničkih delova stambene zgrade. Stanari ne mogu da raspodele ova sredstva međusobno, već se ona smatraju investicionim ulaganjem. Naravno, skupština stanara može umanjiti mesečni iznos koji se naplaćuje od vlasnika stanova svakog meseca za ovu namenu, s obzirom na to da je rezervni fond popunjen iz drugog izvora.